Šta je pravilo Zlatokose i kako ga možemo iskoristiti da budemo produktivniji

U svojoj sjajnoj knjizi Atomske navike Džems Klir nas na kraju knjige upoznaje sa nečim što nam može pomoći da istrajemo u uspostavljanju novih pozitivnih navika, a što se zove pravilo Zlatokose.

Ovo pravilo kaže da ljudi doživljavaju vrhunac motivacije kada rade na zadacima koji su na ivici njihovih trenutnih sposobnosti, odnosno malo iznad njihovih trenutnih sposobnosti. Ni previše teško, ne previeš lako već taman koliko treba. Ovako kreirana motivacija treba da nam pomogne da ostvarimo ono što želimo.

Odakle naziv za ovo pravilo?

Hajde da se podsetimo bajke o Zlatokosi i 3 medveda

U ovoj poznatoj bajci devojčica Zlatokosa se ušunja u kuću u kojoj žive 3 medveda. Svaki put kada devojčica isprobava nešto u kući, na primer zdelu za hranu, krevet ili stolicu, bira srednju opciju. Dakle, ne uzima najmanju, ne uzima najveću već u svakom trenutku bira srednju opciju.

Koja je veza ovog pravila sa navikama

Stvar je u tome da ljudski mozak voli izazov ali samo u određenim granicama.

Kada na primer pokrećemo novu naviku, ukoliko želimo da budemo dovoljno motivisani da istrajemo, važno je da ponašanje koje treba da održimo bude  lako, ali ne i suviše lako. Sa druge strane, ne treba da bude ni suviše teško, jer ćemo u protivnom odustati.

U knjizi Džem Klir predstavlja pravilo Zlatokose kroz zanimljiv dijagram gde je na X osi nivo poteškoće, a na Y osi motivacija:

U ovom delu knjige objšnjava kako se maksimalna motivacija događa kada smo u mogućnosti da upravljamo poteškoćama, odnosno da naš zadatak ili ponašanje učinimo dovoljno zahtevnim da je na granici ili nešto iznad naših mogućnosti. Naučnici su čak izračunali da ovaj procenat treba da iznosi 4% iznad naših mogućnosti, što naravno vrlo teško svako od nas može da izračuna.

Ako detaljnije pogledamo ovaj dijagram, uočićemo da ne postoji vremenska dimenzija. Zbog čega je ovo važno? Treba da razumemo da se nivo poteškoća koji je nama težak i izazovan ipak menja u vremenu. Nešto što nam je bilo teško ranije, sada više nije. Samim tim se i zona Zlatokose menja u vremenu i na to treba da obratimo pažnju.

Drugim rečima, ukoliko napredujemo i razvijamo se, potrebno je da upravljamo nivoom teškoća sa kojim se suočavamo i da taj nivo stalno podižemo u dovoljnoj meri, ali ne previše ukoliko želimo da ostanemo motivisani.

Primer poznatog komičara Stiva Martina

U knjizi autor navodi priču o poznatom komičaru Stivu Martinu gde kaže da je 10 godina proveo u učenju. 4 godine u doterivanju a 4 godine u divljem uspehu. Tokom svojih početaka kao komičar ovaj glumac je svake godine proširivao svoju rutinu komičara - ali samo za minut ili dva. U smislu trajanja svog nastupa. Što ga je držalo u zoni Zlatokose i održavalo njegovu motivaciju. Dodavao je nove materijale, ali je zadržavao i šale za koje je bio siguran da će nasmejati publiku. Kako Džems Klir kaže u knjizi “Bilo je dovoljno pob eda da bi održao motivaciju i dovoljno grešaka da bi naporno radio.”

Problem sa upravljanjem poteškoćama

Međutim, ovakvo ponašanje može imati i svoju negativnu stranu gde samo radi nedostatka motivacije stvari činimo težim i komplikovanijim bez bilo kakve potrebe. Tipičan primer za ovo je isprobavanje različitih aplikacija za koje mislimo da će nas učiniti produktivnijim, što nam kratkoročno može podići motivaciju, ali dugoročno neće napraviti razliku.

Kako da istrajemo u navikama kada nam ponašanje postane dosadno

Kao što sam već prethodno objasnio, kako napredujemo i razvijamo se, stvari nam postaju sve lakše, što može vremenom dovesti do toga da nam postanu i dosadne.

Razlika između ljudi koji su uspešni i onih koji su neuspešni je u tome što uspešni ljudi uspevaju da istraju u navikama čak i kada im postanu dosadne.

Dakle, ukoliko želimo da istrajemo u navikama koje su nam važne treba da naporno radimo i kada nismo motivisani i to je put koji treba da sledimo ukoliko želimo da ostavrimo ciljeve.

Kako možemo da primenimo pravilo Zlatokose za uspostavljanje i održavanje nove navike

Na primer ukoliko želimo da uvedemo naviku redovnog pisanja bloga, treba da budemo dovoljno disciplinovani da pišemo više od 1.000 reči jednom nedeljno. U početku ovo može da bude teško i zbog toga treba da postavimo sebi cilj da dnevno pišemo 100 do 200 reči kako bismo na kraju imali blog koji ima više od 1000 reči i koji možemo da objavimo  jednom nedeljno.

U početku će naša oblast Zlatokose biti 100 do 200 reči dnevno.

Kako vreme napreduje, naša oblast Zlatokose se pomera i dnevno možemo da pišemo 300 ili 400 reči.

Tako možemo da napredujemo sve dok ne budemo u mogućnosti da pišemo 1.000 reči dnevno.

Kada ovo postignemo imamo 2 mogućnosti:

<ul class="ul1" style="list-style-type:" — "="">

• Možemo da nastavimo dalje da guramo sebe i da budemo u oblasti Zlatokose sa većim brojem rečim kako bismo nastavili da budemo motivisani
• Možem da budemo svesni da ćemo biti izvan oblasti Zlatokose, te da će nam nedostajati motiviacije, ali da nastavimo da pišemo jednom dnevno 1.000 reči jer znamo da je to važno i da sebe nateramo da to radimo bez obzira na odsustvo motivacije

==

Pravilo Zlatokose može da nam pomogne na dva načina kada želimo da uspostavimo nove navike. U početku uspostavljanja navike, koristeći upravljanje poteškoćama, možemo da motivišemo sebe da istrajemo. Kasnije, kada unapredimo sebe, možemo da budemo svesni da će nastati manjak motivacije, a možda i dosada, ali da u takvim situacijama treba da istrajemo kako bismo uspeli.