Kako da kritiku iskoristimo za lični razvoj

Pre nekoliko meseci me je pozvala koleginica da joj pomognem oko projekta koji je imao vrlo kratak rok za realizaciju. Tih dana sam bio u priličnoj gužvi i kada me je pozvala napravio sam 2 greške:

 

• Rekao sam da ću moći da joj pomognem bez obzira na to što nisam imao vremena 
• Nisam se dovoljno informisao o samo projektu, odnosno nisam se upoznao sa detaljima

Nakon što sam dao obećanje, potpuno sam zaboravio na sve i setio sam se tek kada me je koleginica pozvala i pitala da li sam završio. Onda sam uradio verovatno najlošiju moguću stvar, a to je da sam u nekoliko sati pokušao da završim nešto za šta je trebalo nekoliko dana. Sve sam poslao elektronskom poštom, i za trenutak bio zadoovljan što sam ipak uspeo da pomognem.

Koleginica me je pozvala posle 3 dana i rekla da je odnela dokument svom pretpostavljenom, te da je on bio vrlo nezadovoljan onim što je video. U tom trenutku sam odmah počeo da razmišljam o svim obavezama koje sam imao u tom periodu i da pronalazim različita opravdanja za loše urađen posao. Međutim, shvatio sam da mi to neće pomoći, te sam se zaustavio i počeo da postavljam dodatna pitanja vezano za sve stvari koje nisu dobre u dokumentu i šta sve treba popraviti. Sve sam zabeležio i zamolio je da zakaže novi sastanak za nekoliko dana, na kome će predstaviti unapređenu verziju dokumenta. Naredna 2 dana sam radio i poslao novu verziju. 

 

Ovo iskustvo me je naučilo da kritiku možemo iskoristiti za lični razvoj. Ako neko počne da nas kritikuje, treba da se za trenutak zaustavimo i ne odreagujemo na način što ćemo početi da se branimo i nalazimo pravdanja za sebe. Umest toga, sledeći put kada Vas neko kritikuje, predlažem da realizujete sledeće korake:

Stiven Kovi govori o ovome u knjizi 7 navika uspešnih ljudi. Peta navika, koja je ujedno i najteža za primenu glasi: pokušajte prvo da razumete druge, pa tek onda da razumeju vas . Ova navika se svodi na nešto što Stiven Kovi naziva empatičko slušanje. Empatičko slušanje znači da pokušavamo da vidimo svet kroz naočare onoga ko nam govori, a ne onako kako ga mi vidimo. Kada nas neko kritikuje, obično odmah zauzmemo odbrambeni stav i pronalazimo opravdanja zbog čega smo uradili stvari zbog kojih slušamo kritiku. Najveći problem je što usled ovoga prestanemo da slušamo osobu koja nam govori i samo čekamo da završi, ili što je još lošije prekinemo je, i krenemo da objašnjavamo zbog čega nije u pravu. Umesto ovoga, bez obzira što je to vrlo teško, treba da se potrudimo da razumemo osobu koja nas kritikuje. Treba da joj postavimo dodatna pitanja i kako bi bili sigurni da smo je razumeli treba da ponovimo sve što nam je ta osoba rekla.

 

Kada ste saslušali osobu koja vas kritikuje i razumeli šta vam je rekla, potrebno je određeno vreme da biste analizirali šta se dogodilo. Pokušajte da prođete kroz čitav događaj, razmislite o svemu i uočite zbog čega ste uradili stvari zbog kojih vas kritikuju. Onda zaključite šta treba uraditi da se to više ne ponovi. Kao rezultat sve ovoga prihvatićete odgovornost za vaš postupak i biće Vam mnogo lakše da se takve stvari više ne ponavljaju u budućnosti.

 

Ako ste uradili dobar posao prethodno, odnosno ako ste saslušali osobu koja Vas kritikuje i prihvatili odgovornost za Vaše postupke, još je ostalo da svoje ponašanje u budućnosti uskladite sa onim što ste naučili. Korist od ovoga će biti velika za vaš lični razvoj. Kada ljudi prepoznaju da ste spremni da slušate i korigujete svoje ponašanje, biće spremniji da Vam pomognu a Vi ćete moći mnogo više da naučite od drugih.