Tehnologija
Tehnologija
Photo by Lukas Blazek on Unsplash
Svako od nas se našao u situaciji da dobije zadatak u recimo 9:00 i da ima rok do 13:00 da završi taj zadatak. Obično se u ovakvim situacijama dogodi ili da radimo sve vreme na zadatku od 9:00 do 13:00 i završimo ga, ili da mislimo o zadatku i da počenmo da ga radimo u recimo 12:30 i onda jedva stignemo da ga završimo do 13:00.
Niti jedna od prethodnih opcija nije dobra, a obe su rezultat nečega što se zove Parkinsonov zakon.
Šta je Parkinsonov zakon?
Parkinsonov zakon kaže da se posao koji imamo da završimo uvek proširi tako da popuni vreme koje smo odredili da bismo ga završili. Ovo praktično znači da ako odredimo da ćemo nešto završiti za 3 sata od kada počnemo da radimo, da ćemo raditi tako da ćemo zaista i završiti za 3 sata. Na ovaj način dovodimo do toga da zadatak učinimo kompleksnijim nego što on zaista jeste.
Zbog čega je važan?
Problem sa situacijom gde se posao proširuje na vreme koje smo odredili da je potrebno da ga završimo je taj što najčešće ovo vreme nećemo upotrebiti da bismo uradili kvalitetniji posao, već da bismo brinuli, stvari učinili komplikovanijim, ili kasnije počeli sa ozbiljnim radom.
Svako od nas se susreo sa ovim zakonom a da verovatno toga nije ni svestan i iskoristio ga u jednoj formi koja nije baš najbolja. U nastavku je nekoliko primera:
- Imali smo čitavu nedelju da se pripremimo za sastanak a ipak smo to uradili na dan sastanka za manje od 30 minuta
- Imali smo deset dana da pripremimo ponudu a onda smo je ipak pripremili noć pred predaju
- Imali smo čitavi vikend da uradimo domaći sa decom, a ipak smo ga uradili u nedelju uveče
Šta nam govore prethodno navedeni primeri? Govore nam da kada imamo kraći rok, verovatno ipak možemo da završimo stvari bez obzira što smo prethodno mislili da nam treba više vremena. Kraći rok nas primorava da uočimo koje su najvažnije stvari koje će nam omogućiti da završimo zadatak koji je pred nama i donekle nas sprečava da stvari nepotrebno komplikujemo.
Dakle, kada imamo dosta vremena da završimo određeni zadatak, verovatno nećemo imati dovoljno motivacije i svesti da radimo fokusirano, već ćemo zadatak "rastezati" i stvari učiniti komplikovanijim.
Sa druge strane, ukoliko svesno sebi postavimo kraći rok da završimo nešto, bez obzira što imamo na raspolaganju više vremena u odnosu na vreme koje smo odredili, to će učiniti da budemo fokusiraniji, odredimo najvažnije stvari koje treba da završimo, ne odlažemo početak rada i na kraju budemo super produktivni.
Kako ga možemo koristiti da bismo postali produktivniji u svemu što radimo?
Ukoliko razumemo da će duže vreme koje odredimo za neki zadatak učiniti da to vreme ispunimo stvarima koje nisu korsine, ono što treba da uradimo jeste da jednostavnno sebi određujemo kraće rokove za stvari koje treba da završimo.
Za mnoge stvari možemo pomisliti da su kraći rokovi nemogući, ali samo treba da se prisetimo nekih od prethodno navedenih primera i kako smo ipak uspeli u kraćem roku da završimo stvari.
Za ovakve procene je potrebno vreme da postanemo bolji, ali ništa strašno se neće dogoditi ako pogrešimo. Samo treba da naučimo iz te greške i bolje procenimo sledeći put. Ukoliko smo postavili rok i nismo uspeli da završimo u tom roku , to ne mora da znači da nismo bili realni, već može da znači da samo nismo još uvek dobri u fokusiranju i određivanju najvažnijih stvari koje treba da uradimo kako bismo završili zadatak.
Očigledni primeri iz svakodnevnog života u kojima možemo primeniti Parkinsonov zakon kako bismo bili produktivniji
U nastavku je nekoliko konkretnih primera gde možemo primeniti Parkinsonov zakon:
- Držanje kraćih sastanaka. Možemo da ograničimo sastanak na 45 minuta i da kažemo da u tom roku moramo sve da završimo.
- Postavljanje kraćih rokova za stvari koje treba da zvaršimo. Kada steknemo naviku da sebi postavljamo kraće rokove da završavamo stvari imaćemo više slobodnog vremena koje nije vezano za posao.
- Postavljanje ograničenja koja nas primoravaju da završimo stvari u kraćem vremenskom periodu. Na primer, ako smo odredili da imamo pauzu na poslu od 11:00 do 11:30, onda započnemo sa odgovaranjem na pristigle e-mailove u 10:30 i znamo da imamo tačno pola sata da odgvorimo na sve poruke, jer nas kolega čega da krenemo na pauzu.
Ne toliko očigledan primer na koji način možemo primeniti Parkinsonov zakon
Kada je Tim Feris pitao Pitera Tila suosnivača PayPal-a koji bi savet dao sebi kao dvadesetogodišnjaku, on je rekao da bih ga upitao sledeće: "Imaš plan za narednih 10 godina, šta ako bi bilo moguće da ga ostvariš u narednih 6 meseci?"
O čemu se ovde radi?
Ideja je u tome da postavljajući ovakvo pitanje u stvari sebe preispitujemo da li smo razmotrili sve mogućnosti koje imamo. Naravno da u najvećem broju slučajeva nećemo moći da realizujemo plan za narednih 10 godina u 6 meseci, ali je ovo svakako dobra vežba koja nam može pomoći da izdvojimo stvari koje su važne i fokusiramo se na njih.
Dakle, parkinsonon zakon nam može pomoći da bolje sagledamo ciljeve koje postavljamo i potencijalno nam pomogne da ih ostvarimo pre nego što smo mislili i u većoj meri nego što smo mislili.
==
Primenom Parkinsonovog zakona na male i velike stvari u životu možemo postati produktivniji i završiti više, važnijih stvari tokom dana, što će nam omogućiti da ostvarimo naše ciljeve.
Objave povezane sa temom ovog bloga:
- Šta su nedeljni ciljevi, zbog čega su važni i kako možete da ih kreirate
- Šta je jutarnji ritual, zbog čega je važan i kako da ga iskoristite da biste kreirali uspešan dan
- Šta je snaga volje i kako je možemo iskoristiti da bismo ostvarili naše ciljeve
- Zbog čega su važni rituali i kako možemo da ih koristimo da budemo efikasni u svemu što radimo
- Kako sebe da naterate da uradite nešto što vas mrzi da uradite
- Kako da iskoristimo alarm na mobilnom telefonu da bi uveli nove navike u naš život
- Kako da isplanirate radni dan
- Kako da više uradite tokom dana
- 5 razloga zbog kojih pišem dnevnik skoro svaki dan
- Kako da provodite više vremena sa decom
