Šta je otpor, zbog čega je važan i kako možemo da ga prevaziđemo

Photo by Messala Ciulla on Unsplash

Dva ili tri dana pre svake obuke koju želim da promovišem javljaju se uvek ista osećanja. Da li je možda loše vreme? Da li su ljudi na odmorima? Da li žele da uče? Da li ipak treba da sačekam sledeći mesec? Kome uopšte treba ovakva obuka? Ovo su samo neka od pitanja koja svaki put iznova postavljam sebi. I svaki put "sebi objasnim" da verovatno to nije pravi trenutak da počnem promociju i da verovatno treba da sačekam.

Sve ovo što sam prethodnoi naveo je posledica nečega što se događa svima nama, a to je otpor.

Šta je otpor

Najbolju knjigu na temu otpora je napisao Stiven Presfild koja se zove War of Art i u njoj on otpor definsiše kao "Nevidljiva uništavajuća sila koja se pojavi kada god želimo da uradimo nešto važno u životu."

U nastavku možete videti kako Stiven Presfild objašnjava koju su karakteristike otpora. On navodi veliki broj njih, a ja ću izdvojiti nekoliko najvažnijih:

• Otpor je nevidljiv. Ne može se videti, čuti, omirisati ili dodirnuti. Međutim, može se osetiti. Otpor je negativna sila čiji je cilj da nas odvrati od nečega što želimo da uradimo.
• Otpor je unutrašnji. Bez obzira na to što ga možemo doživljavati kroz druge (supruga, kolega, dete), otpor je sila koja se stvara u nama.
• Otpor je podmukao. Otpor će pronalazati sve načine i sva opravdanja da vas spreči na uradite ono što ste naumili.
• Otpor je univerzalan. Otpor osećaju svi, bez obzira što možemo pomisliti da se samo događa nama.

Može se javiti u različitim formama kao što su (odugovlačenje, sumnja, kritikovanje, ljutnja, strah, nesigurnost, krivljenje drugih i slično.)

Zbog čega je važan

Otpor možemo koristiti kao neku vrstu pokazatelja pravca u kome treba da idemo. Drugim rečima ukoliko osećamo otpor, velika je verovatnoća da idemo u pravom pravcu i da radimo prave stvari. Dakle, otpor je nešto što može posredno da nas vodi.

Primeri:

• Sigurno nećemo osetiti otpor kada budemo želeli da naručimo dezert posle ručka, ali ćemo sigurno osetiti otpor ukoliko naručimo flaširanu vodu umesto Coca Cola-e. Šta treba da uradimo? - Naručimo flaširanu vodu.
• Sigurno nećemo osetiti otpor ako odlučimo da pritisnemo snooz dugme na mobilnom i odspavamo još 10 minuta, ali ćemo sigurno osetiti otpor ukoliko odlučimo da odmah ustanemo iz kreveta. Šta treba da uradimo? - Ustanemo odmah iz kreveta
• Sigurno nećemo osetiti otpor ukoliko želimo da pogledamo šta ima novo na Instagramu, ali ćemo sigurno osetiti otpor ukoliko odlučimo da ipak radimo fokusirano još 20 minuta. Šta treba da uradimo? - Radimo fokusirano još 20 minuta
• Sigurno nećemo osetiti otpor ukoliko sednemo pored supruge u dnevnoj sobu i odlučimo da uključimo televizor, ali ćemo sigurno osetiti otpor ukoliko odlučimo da započnemo važan razgovor. Šta treba da uradimo? - Započnemo važan razgovor

Kako možemo prevazići otpor

Stiven Presfild kaže da otpor možemo prevazići ukoliko razumemo na koji način funkcioniše te koja osećanja stvara u nama. Kada prepoznamo ta osećanja, onda treba da reagujemo na određeni način kako bismo učinili da ta osećanja nestanu i postigli sve što želimo:

• Osećaj straha. Ovaj osećaj imamo obično na početku nečega važnog što želimo da postignemo. Na primer, ukoliko želimo da pokrenemo neku inicijativu koju niko nije pokrenuo do sada, uvedemo novi proizvod ili uslugu. Osećaj straha će se javiti i ukoliko odlučimo da unapredimo odnos sa članovima naše porodice. Osećaj straha u tom slučaju može da učini da u stvari nikada i ne započnemo ono što smo odlučili da uradimo. Strah nas parališe i sprečava akciju. Kako ovo da rešimo? Jednostavno realizujemo prvi korak bez obzira na strah koji osećamo. Pa drugi, pa treći i strah će nestati.
• Osećaj nesigurnosti. Ovaj osećaj obično imamo na sredini nečega važnog što želimo da postignemo. Možda najlakše ovo možemo razumeti ako uzmemo za priver da odlučimo da otplivamo do ostrva kojeg vidimo sa plaže i onda negde na sredini nam se učini da smo previše odmakli od obale da bismo se vratili a da je ostrvo ipak previše daleko i da smo umorni i da nismo sigurno da li možemo otplivati do tamo. Kao rezultat svega ovoga se javlja osećaj da nismo sigurni šta treba da radimo, odnosno koji su sledeći koraci. Kako ovo da rešimo? Jednostavno se dodatno fokusiramo i realizujemo prvi sledeći korak koji mislimo da treba da uradimo.
• Osećaj sumnje. Ovaj osećaj se obično javlja na kraju nečega što želimo da postignemo. Kada god snimam neku obuku, pred sam kraj rada mi se učini da bi mi dobro došlo da sve odložim za još 2 nedelje kako bih dodatno unapredio sadržaj. Iste stvar sam osećao i na fakultetu kada sam stalno spremajući ispite dolazi do ideje da ipak izađem u sledećem roku kako bih još bolje spremio sve. Kako ovo da rešimo? Jednostavno završimo ono što smo započeli bez odlaganja.

==

Otpor je nešto sa čime se rsećemo praktično svakodnevno. Ukoliko ga prepoznamo i primenimo tehnike da ga prevaziđemo, imamo sjajnu priliku da uradimo dosta dobrih stvari u životu.

Objave povezane sa temom ovog bloga:

• Šta je parkinsonov zakon, zbog čega je važan i kako ga možemo koristiti da bismo postali produktivniji u svemu što radimo
• Šta su nedeljni ciljevi, zbog čega su važni i kako možete da ih kreirate
• Šta je jutarnji ritual, zbog čega je važan i kako da ga iskoristite da biste kreirali uspešan dan
• Šta je snaga volje i kako je možemo iskoristiti da bismo ostvarili naše ciljeve
• Zbog čega su važni rituali i kako možemo da ih koristimo da budemo efikasni u svemu što radimo
• Kako sebe da naterate da uradite nešto što vas mrzi da uradite
• Kako da iskoristimo alarm na mobilnom telefonu da bi uveli nove navike u naš život
• Kako da isplanirate radni dan
• Kako da više uradite tokom dana
• 5 razloga zbog kojih pišem dnevnik skoro svaki dan
• Kako da provodite više vremena sa decom