Tehnologija
Tehnologija
Pre mnogo godina, sredinom prošlog veka se verovalo da niti jedan čovek ne može trčati jednu milju za manje od 4 minuta.
Onda je Rođer Banister to uspeo da uradi, a ubrzo nakon toga i mnogi drugi.
Zbog čega se ovo dogodilo?
Zbog toga što je Rođer Banister pokazao da je to moguće uraditi. Videvši ovo i drugi ljudi su počeli da veruju da je to moguće i naravno postigli su “nemoguće”.
==
Priča o Rodžeru Banisteru je priča o uverenjima i odličan primer o tome kako mogu da se menjaju i kako njihova promena može uticati na ostvarivanje ciljeva….
Uverenja su neka vrsta komadanta u našem mozgu. Možemo reći da su uverenja stvari u koje verujemo i koje nas onda vode kroz život i koja nam pomažu da donosimo odluke. Kada imamo određeno uverenje, mi u stvari dajemo našem mozgu komandu kako da predstavi određene događaje i kako da reaguje.
Toni Robins u sjajnoj knjizi Neograničena moć za uverenja kaže da su:
Unapred formirani i organizovani pristupi percepciji, koji na konzistentan način filtriraju komunikaciju sa samim sobom - Toni Robins
Uverenje možemo posmatrati i kao neku vrstu naših pogleda na svet koje onda utiči na naše ponašanje.
Naše uverenje može biti ohrabrujuće i može da učini da verujemo da nešto možemo da uradimo i takvo uverenje pozitivno utiče na naš život. Sa druge strane uverenja mogu biti obeshrabrujuća i mogu učiniti da verujemo da nešto ne možemo da uradimo i takvo uverenje često može negativno uticati na naš život.
Kako Henri Ford kaže:
I ako misliš da možeš i ako misliš da ne možeš u provu si. - Henri Ford
Uverenja se mogu formirati na različite načine:
- Uticaj okruženja u kome živimo. Sigurno ste čuli za izreku da je čovek prosek 5 ljudi sa kojima provodi najviše vremena. Okruženje u kome živimo na pozitivan ili negativan način utiče na nas i kreira naša uverenja. Ukoliko živimo u okruženju gde preovladava siromaštvo i nedostatak ambicija, postoji velika šansa da i mi postanemo osobe koje su takve. Na isti način, ukoliko živimo u okruženju ambicioznih ljudi, željnih napredovanja, opet su velike mogućnosti da i mi postanemo takvi. Na primer: moji roditelji su fakultetski obrazovani i ja sam rastao u okruženju gde se podrazumevalo da je potrebno završiti fakultet.
- Događaji iz prošlosti. Svako od nas ima određene događaje iz prošlosti koje nikada nećemo zaboraviti. Ovakvi događaji mogu formirati različite vrste uverenja. Ukoliko se bavimo prodajom i uspemo da realizujemo dogovor koji ima određenu vrednost, od tog trenutka kreiramo uverenje da je kreiranje takvih dogovora moguće. Na primer: Prethodnih godina sam držao obuke iz MS Excela uživo kojima je prisustvovalo i više od 100 ljudi, tako da sam razvio uverenje da mogu da organizujem na uspešan način ovakve vrste obuka.
- Znanje. Događaji iz prošlosti nam omogućavaju da stičemo znanja. Međutim, to naravno nije jedini način. Znanja možemo sticati i tako što dobijamo informacije o drugima. Ukoliko saznamo da je neko zaradio 10.000 EUR ili da je disciplinovan što se tiče načina ishrane, možemo formirati uverenje da i mi možemo uraditi takve stvari. Na primer: kada sam pre 18 meseci odlučio da smršam, pročitao sam tekst Tima Ferisa o tome kako se to može uraditi a da ne bude previše naporno i kreirao uverenje da je to potpuno moguće.
- Ranija iskustva. Možda najsigurniji način da formiramo uverenje da nešto možemo da uradimo jeste da tu stvar uradimo barem jedan put. Ukoliko nemamo uverenje da možemo da zakažemo sastanak sa direktorom neke velike firme, možda najbolji način da kreiramo uverenje da to možemo da uradimo jeste da zakažemo sastanak sa direktorom neke druge velike firme koja je približno iste veličine. Na primer: Kada su me prvi put pozvali da održim obuku iz Excela iz jedne velike firme iz Srbije, stekao sam uverenje da mogu da prodam ovu obuku i drugim velikim firmama.
- Vizuelizacija iskustva koje želimo da ostvarimo kao da se već dogodilo. Stalna vizuelizacija iskustva može nas staviti u stanje koje će značajno povećati šansu da uradimo ono što želimo i stvoriti uverenje da je to moguće. Ukoliko želimo da smršamo, možemo svako jutro zamišljati sebe kako bismo izgledali da smo već smršali.
Važno je da razumemo da većina rezultata koje ostvarujemo, bilo da su u pitanju pozitivni ili negativni rezultati potiče upravo od uverenja.
Recimo da imamo uverenje da ne možemo da imamo 100% veću platu u odnosu na postojeću. Ukoliko imamo uverenje da ne možemo imati 100% veću platu da li ćemo maksimalno iskoristiti postojeće potencijale koje posedujemo kako bismo radili bolje? Verovatno nećemo, jer naš mozak šalje signale da se be vredi truditi. Kako ćemo onda raditi? Verovatno sasvim prosečno, kao i svi ostali. Kakav će naš stav biti nakon što ostvarimo ovakve rezultate vezano za moguće buduće uspehe? Verovatno ne previše dobar. Kako će ovakav stav uticati na naša uverenja vezano za povećanje plate u budućnosti? Samo će da pojača uverenje da povećanje od 100% nije moguće.
Recimo da imamo uverenje da možemo da imamo 100% veću platu u odnosu na postojeću. Ukoliko imamo uverenje da možemo imati 100% veću platu da li ćemo maksimalno iskoristiti postojeće potencijale koje posedujemo kako bismo radili bolje? Verovatno hoćemo, jer naš mozak šalje signale da se vredi truditi i da je moguće ostavriti zacrtani cilj. Kako ćemo onda raditi? Verovatno iznad proseka, što će napraviti razliku u odnosu na ostale zaposlene. Kakav će naš stav biti nakon što ostvarimo pozitivne rezultate vezano za moguće buduće uspehe? Verovatno veoma pozitivan. Kako će ovakav stav uticati na naša uverenja vezano za povećanje plate u budućnosti? Samo će da pojača uverenje da povećanje od 100% moguće.
Svako od nas ima različita uverenja. Neka od njih su pozitivna a neka od njih su negativna. Najveći problem je što verovatno nismo svesni da ih imamo i koja su. Ovo je posebno važno kada su u pitanju negativna uverenja koje treba da odbacimo ukoliko želimo da napredujemo.
Potrebno je zastanemo i postanemo svesni naših uverenja. Svesnost je osobina koju ima samo čovek i možemo je posmatrati kao mogućnost da ramišljamo o našim mislima.
Dakle, treba da zastanemo na trenutak i napravimo spisak svih naših uverenja.
Bilo bi dobro da ovo uradimo tako što ćemo ih podeliti u 2 grupe:
- Pozitivna uverenja, odnosno ona uverenja koja doprinose ostvarenju naših ciljeva
- Negativna uverenja, odnosno ona uverenjan koje ne doprinose ostvarenju naših ciljeva
Dobra stvar je što naša uverenja nisu neka trajna stvar sa kojom smo rođeni i koja se ne mogu promeniti.
Upravo je suprotno slučaj. Imamo na raspolaganju neograničeni broj uverenja u koja možemo da verujemo.
Sledeći korak jeste da sva negativna uverenja zamenimo drugačijim pozitivnim uverenjima. Kako ovo možemo da uradimo?
Već smo objasnili kako se kreiraju uverenja i naveli različite načine na koji se kreiraju.
Sledeći korak jeste da uzmemo jedno po jedno negativno uverenje i koristeći prethodno navedene načine zamenimo ih pozitivnim uverenjima.
Na primer, imamo uverenja da ne možemo da smršamo.
Ovo je negativo uverenje.
Sve što treba da uradimo jeste da se prisetimo neke osobe koju poznajemo, ili da saznamo da postoji neka osoba koja ima sličnu kilažu kao i mi, koja je smršala koliko bismo želeli. Onda treba da precrtamo prethodno negativno uverenje i zamenimo ga pozitivnim:
Ja mogul da smršam X kilograma, kao sao je to uradili i Y osoba koja je slična kao ja.