Tehnologija
Tehnologija
Kada smo produktivni?
Produktivni smo u svim onim trenucima kada smo potpuno fokusirani na realizaciju aktivnosti koje su najvažnije za nas i koje nas približavaju ostvarenju naših ciljeva.
Kakva je veza između pažnje i produktivnosti?
Fokusiranost, koja je bitan deo produktivnosti nastaje kao rezultat naše pažnje. Jedini način da budemo fokusirani na nešto jeste da svu našu pažnju usmerimo upravo na tu jednu stvar.
Šta je pažnja
Pažnja je mogućnost da u određenim vremenskim intervalima procesuiramo određene informacije, zanemarujući ostale okolne stvari koje se događaju oko nas.
Pažnja je, slično kao i snaga volje, resurs koji je ograničen i to na dva nivoa:
- Ograničen je vremenski (koliko dugo možemo da držimo pažnju vezano za određenu stvar)
- Ograničena je kapacitetom (koliko kvalitetno možemo da držimo pažnju vezano za određenu stvar)
Pažnja ne znači da smo samo fokusirani na jednu stvar već i da ignorišemo i na neki način zanemarujemo mnoge druge stvari i stimuluse oko nas.
Možemo reći da nam pažnja omogućava da se isključimo od različitih vrsta stimulansa koji nam nisu relevantni u određenom trenutku i da možemo da fokusiramo svu našu energiju na ono što je važno.
Koji je problem sa pažnjom?
Problem sa pažnjom je taj što živimo u svetu gde svi žele da pridobiju našu pažnju i zbog toga je teško na dnevnom nivou držati je na najvažnijim stvarima.
Svi znamo koji su ovi “oduzimači” pažnje:
- Notifikacije na našim uređajima
- Pozivi koji nisu važni
- Negativne vesti na portalima
- Naša želja za brzim zadovoljstvom (čitanje određenih objava na društvenim mrežama, hrana koja nam ne daje energiju i ima sjajan ukus,…)
Problem je u tome što često nismo svesni da nam ove stvari oduzimaju pažnji i da najveći deo dana ne možemo da se fokusiramo na ono što je važno.
Kada nam ja pažnja oduzeta na ovakav način, odnsono kada smo fokusirane na pogrešne stvari, događa se sledeće:
- Gubimo energiju
- Smanjujemo našu sposobnosti da kreativno stvaramo
- Gubimo samopouzdanje
Možemo reći da gubljenje pažnje stvara osećaj da nemamo kontrolu nad stvarima, što može stvoriti osećaj nelagodnosti i brige.
Kako da uočimo da nam pažnja nije tamo gde treba da bude i šta možemo da uradimo u tom trenutku?
Kako nas je već naučio Stiven Kovi u 7 navika uspešnih ljudi, jedna od osobina koju ima samo čovek jeste svesnost. Svesnost je mogućnost da mislimo o svojim mislima.
Svesnost nam omogućava da primetimo da smo fokusirani na nešto, i da ta stvar ima trenutno našu potpunu pažnju. Kada postanemo svesni takve situacije, možemo da izaberemo da li želimo da i dalje ta stvar ima našu potpunu pažnju ili treba da se foksuiramo na nešto drugo.
Ponekad nam je potrebna i snaga volje kako bismo bili u mogućnost da našu pažnju preusmerimo sa jedne stvari (koja možda nije bitna) na neku drugu stvar (koja je bitna).
Koja je razlika između dobrih i najboljih?
Važno je da razumemo, da šta god da uradimo, naša pažnja će povremeno da bude na stvarima na kojima ne bi trebalo da bude.
Igra koju igramo se ne odnosi na to da niko ne može našu pažnju da usmeri na stvari koje su manje bitne. Ovo će se svakako događati, pri čemu je uvek dobro kada se trudimo da se ovakve stvari ne događaju često.
Poenta je da što pre vratimo našu pažnju na najvažnije stvari onog trenutka kada primetimo (odnosno postanemo svesni) da smo prekinuti.
Ova sposobnost je razlika između onih koji su dobri i onih koji su najbolji. Najbolji onog trenutkla kada postanu svesni da su prekinuti uspevaju da usmere pažnju tamo gde treba vrlo brzo i nastave sa vrhunskim radom.
Kako da vežbamo mišić pažnje
Naša sposobnost da usmerimo pažnju na određenu stvar možemo da vežbamo. Pažnja je u stvari kao mišić i što više budemo vežbali, moći ćemo bolje da je koristimo, odnosno moći ćemo da budemo fokusirani duži vremenskim period većim intenzitetom.
Neke od stvari koje možemo da uradimo su:
- Izbegavanje rada više stvari istovremeno (multitasking). Bez obzira što postoje intervali dana kada moramo da radimo na ovakav način, treba da se trudimo da su ovakvi periodi što kraći i da su povezani u blokovima vremena. Na primer, odvojimo 30 minuta tokom dana kada znamo da ćemo raditi više stvari istovremeno. Naravno, istraživanja pokzuju da ne možemo raditi više stvari istovremeno, već da mi u stvari radimo jednu stvar kratak vremenski period, a onda radimo drugu stvar kratak vremenski period i tako menjamo kontekste i radimo verovatno prilično neefikasno.
- Samostalni rad kada god je to moguće. U današnje vreme, ukoliko želimo da uradimo važne stvari, treba nam pomoć drugih. Međutim, postoje određene stvari koje možemo samo mi da uradimo, i treba da se trudimo da te stvari radimo sami, uz minimalna ometanja, te nakon što ih završimo da pristupimo zajedničkom radu na projektu sa ostalim članovima tima. Samostalni rad će nam olakšati da radim u dužim neprekinutim blokovima vremena uz posvećivanje pažnje najvažnijoj stvari na kojoj radimo.
- Meditacija. Mnogi ljudi misle da je meditacija proces gde se trudimo da nemamo nikakve misli. Međutim, to nije tačno. Meditacija je proces koji nam omogućava da budemo u miru sa našim mislima, da ih posmatramo i da budemo svesni njih. Kakve veze ovo ima sa pažnjom? Kada stalno meditiramo, naučićemo da mislimo o našim mislima, odnosno da postajemo svesniji u svakom trenutku na kojoj stvari se nalazi naša pažnja, što će nam omogućiti da je fokusiramo na važne stvari.
- Obezbeđivanje dovoljne količine sna. Brojna istraživanja pokazuju da je san važan za mnoge stvari, pa tako i za našu pažnju. Nedostatak sna može učiniti da teško možemo biti fokusirani duge vremenske periode na kvalitetan način i zbog toga treba da se trudim da svake noći spavamo najmanje 7 sati.
- Izbegavanje prekidanja drugih ljudi. Ukoliko želimo da nas drugi što manje prekidaju, treba da se trudimo da mi prekidamo druge ljude što manje. Vremenom, drugi će primetiti da poštujemo njihovo vreme i počeće da se ponašaju na isti način.
- Isključivanje (skoro) svih notifikacija na uređajima. Da li nam je potrebna notifikacija da nam je stigao novi email? Najčešće nije. Treba da razmislimo o svim notifikacijama koje dobijamo i upitamo sebe “Da li su mi potrebne?”. Sve one koje nisu potrebne treba da ugasimo.
Objave povezane sa temom ovog bloga:
- Šta su uverenja, zbog čega su važna i kako ih možemo iskoristiti da ostvarimo naše ciljeve
- 99 malih stvari za koje možemo biti zahvalni
- 99 pozitivnih navika koje možete uvesti u vaš život
- Kako da manje brinete
- 4 vrste dnevnika koje vodim
- Kako da steknete naviku redovnog pisanja dnevnika
- 20 životnih lekcija iz 2020.
- 99 pitanja koje možete postaviti sebi pišući dnevniku
- Šta je jutarnji ritual, zbog čega je važan i kako da ga iskoristite da biste kreirali uspešan dan
- Šta je snaga volje i kako je možemo iskoristiti da bismo ostvarili naše ciljeve
- Zbog čega su važni rituali i kako možemo da ih koristimo da budemo efikasni u svemu što radimo
- Kako sebe da naterate da uradite nešto što vas mrzi da uradite
- Kako da iskoristimo alarm na mobilnom telefonu da bi uveli nove navike u naš život
- Kako da isplanirate radni dan
- Kako da više uradite tokom dana
- 5 razloga zbog kojih pišem dnevnik skoro svaki dan
- Kako da provodite više vremena sa decom
