Tehnologija
Tehnologija
Možda je samodisciplinu najboilje opisao Samjuel Tomas Dejvis:
Samodisciplina značu uroniti u otpor. Realizovanje akcija bez obzira na to kako se osećamo. Življenje života prema planu, a ne prema instiktu. Ali najvažnije, samodisciplina je reagovanje u skladu sa mislima a ne na osnovu toga kako se osećamo.
Na primer:
Ne ide nam se u teretanu a ipak odemo i vežbamo jer znamo da je to dugoročno dobro za nas
Kolega je doneo tortu na posao ali i ne razmišljamo o njoj jer smo odlučili da ćemo značajno smanjiti unos šećera
Sat je zazvonio u 5 ujutru i bez obzira što nam se spava ipak ustajemo i realizujemo jutarnji ritual
Drugim rečima, bez obzira što se ne osećamo motivisano u trenutku ipak radimo stavri koje znamo da su ispravne.
Treba razlikovati samodisciplinu od samokontrole.
Samokontrola znači da razvijemo sposobnost da se odupremo trenutnoj nagradi i ipak ne uradimo stvar koju u tom trenutku želimo da uradimo.
Na primer:
Ne gledamo društvene mreže na telefonu zato što radimo teški zadatak na poslu
Ne pojedemo kolač koji smo upravo ugledali u frižideru
Ne odgovorimo partneru na sarkastičnu primedbu istom merom
Već sam pisao na ovom blogu o navikama i o tome kako nam mogu pomoći da ostvarimo naše ciljeve. Problem sa navikama je u tome što su potrebna najmanje 3 elementa da bismo je realizovali: okidač, rutina i nagrada. Ponekad će nam biti potrebno da realizujemo ponašanje koje oslikava našu naviku, bez obzira što okidač nije prisutan.
Ovo je mesto gde nam je potrebna samodisciplina.
Na primer:
Razvili smo naviku da meditiramo svako jutro. Probudimo se ujutru, skuvamo kafu i sednemo na kauč i ugledamo slušalice za telefon [okidač] nakon čega počnemo da meditiramo [rutina]. Međutim, jedno jutro se kasno probudimo i ne možemo da stignemo da meditiramo u skladu sa navikom. Ipak kasnije tokom dana meditiramo u kolima dok čekamo da ćerka završi trening. (Nije da sam ovo radio prošle nedelje :-).....)
Razvili smo naviku da svakog ponedeljka, srede i petka idemo u teretanu [rutina] odmah posle posla [okidač]. U ponedeljak ste otišli na sastanak koji je trajao znatno duže i odmah nakon sastanka smo otišli kući. Nakon što ručamo ipak idemo u teretanu bez obzira što smo prethodno došli kući.
Sa idejom o promeni identiteta sam se prvi put upoznao u knjizi Atomske navike Džemsa Klira koju često spominjem na ovom blogu.
Pisac objašnjava kako je ključ za građenje navika koje traju promena identiteta. Naše trenutno ponašanje je jednostavno slika našeg trenutnog identiteta. Ono što radimo danas je ogledalo tipa osobe kakva verujemo da jesmo (svesno ili nesvesno).
Ukoliko želimo da promenimo ponašanje, potrebno je da počnemo da verujemo nove stvari o sebi.
Kako menjamo identitet?
Džems Klir predlaže proces koji se sastoji iz dve faze:
Odlučimo kakva vrsta osobe želimo da postanemo (identitet)
To potvrđujemo svakodnevno malim pobedama
Primeri:
Želite da smršate?
Identitet: Postati osoba koja se kreće svaki dan i kontrolisano unosi hranu
Male pobede: svakoga dana se penjete stepenicama do 2 sprata na kome živite, jedete samo 3 obroka dnevno koje prethodno pripremite, ne jedete nezdrave grickalice
Želite da postanete bolji prijatelj
Identitet: PPostati osoba koja je često u vezi sa dragim ljudima
Male pobede: Nazvati jednog prijatelja svake nedelje
Jedan od efikasnih način da razvijemo više samodiscipline jeste da svakoga dana podsetimo sebe zbog čega treba to da radimo. Ovo možemo uraditi na različite načine, a ja vam predlažem jedan način o kome sam saznao u knjizi 7 navika uspešnih ljudi a to je da napišete govor na svojoj sahrani.
Ideja ovde je da napišemo kako želimo da budemo upamćeni od strane ljudi do kojih nam je stalo.
Ovaj tekst treba da bude najviše na jednoj strani i kada ga napišemo možemo ga čuvati na nekom mestu koje nam je pri ruci i onda ga čitati kako bismo sebe podsetili zbog čega sve radimo.
Ja ovaj govor imam u zabeleški koja se nalazi u mom telefonu i čitam ga svako jutro. Ovo možete i vi da uradite.
Samodisciplina je kao neka vrsta mišića koji se uvećava ukoliko vežbamo. Svakodnevno imamo prilike da vežbamo ovaj mišić tako što ćemo naviknuti sebe da radimo male neprijatne stvari za koje znamo da su dugoročno dobre.
Primeri:
Počnemo da se tuširamo hladnijom vodom nego što smo to inače navikli
Javimo se na telefon kada znamo da nas zove neko kome nismo uradili ono što smo obećali
Ne kupimo slatkiš koji smo ugledali na rafu pored kase koji nam se u tom trenutku baš jede
Snaga volje je jedna veoma važna vrsta energije koju dobijamo svakog jutra i trošimo je tokom dana. Ova energija nam izuzetno pomaže kada se samodisciplina u pitanju jer nam omogućava da savladamo otpor koji se javlja kada treba nešto da uradimo.
Međutim, snagu volji trošimo tokom dana i na razne druge stvari tako da je imamo vrlo malo uveče.
Jedna od stvari koja utiči na potrošnju snage volje jeste i to kako se osećamo tokom dana, što je opet povezano sa 3 osnovne stvari koje utiču na naš život a to su spavanje, ishrana i vežbanje.
Zbog toga je važno za samodisciplinu da se svakog dana dovoljno naspavamo, da jedemo što je moguće kvalitetniju hranu i da vežbamo.
Takođe, treba da se trudimo da sve stvari koje su vezane za samodisciplinu uradimo ranije tokom dana, a onda da ne budemo izloženi iskušenjima koja mogu da učine da ne budemo samodisciplinovani popodne i uveče.
Primer:
Želimo da se hranimo pravilno i znamo da ćemo istrajati pre podne u tome sigurno zato što smo pripremili obroke unapred i snaga volje nam je prilično velika. Međutim, za popodne nismo sigurni, tako da ćemo sve kesice čipsa poneti na posao i ostvaiti ih u kupinji ili uopšte nećemo ni kupiti čips da nam bude u kući.
Brojna istraživanja pokazuju da meditacija ima različite pozitivne efekte na naši život, ali 2 najvažnije kada je u pitanju samodisciplina su:
Smanjuje brigu i nervozu. Meditacija nam pomaže da smanjimo količinu različitih misli koje se javljaju u našem mozgu a koje čine da smo nervozni i da brinemo. Ovo radi na posredan način o kome sam naučio koristeći godinama aplikaciju Headspace. A to je da nam meditacicija pomaže da budemo u miru sa mislimo koje se javljaju, dakle da ih ne jurimo već da ih posmatramo, što će vremenom učiniti da ih ima sve manje (mislim na različite misli koje čine da smo nervozni i da brinemo). Smanjenje ovakvih misli će učiniti da značajno manje trošimo snagu volje i pomoći nam da budemo samodisciplinovaniji.
Povećava fokus i pažnju. Meditacija nam pomaže da povećamo naš fokus i pažnju, što nam omogućava da možemo bolje da se fokusiramo na najvažnije stvari u životi i samim tim lakše budemo samodisciplinovaniji.
==