Tehnologija
Tehnologija
Više od 40% našeg ponašanje tokom dana je poptuno automatizovani i radimo ga na isti način iz dana u dan. Pravimo iste pokrete, imao iste misli i osećanja, reagujemo na isti način.
Sva ova ponašanja su u stvari naše navike. Navike su neka vrsta puteva koje smo stvorili u nama i koja određuju na koji način ćemo reagovati u određenim situacijama.
Navike nastaju kao rezultat pokušaja našeg mozga da štedi energiju. Mozak će pokušati da svaku rutinu, odnosnu svaku operaciju koju često ponavljamo, pretvori u naviku jer će mu to olakašati posao. Na ovakav način mozak omogućava da bez razmišljanja realizujemo osnovna ponašanja kao što su hodanje ili biranje hrane i omogućava da se fokusiramo na druge važne stvari kao što je recimo obavljanje svakodnevnog posla.
Možemo da kažemo da je navika ponašanje koje ponavljamo dovoljan broj puta da bi ono postalo automatsko.
Neke od ovih navika su krajnje jednostavne kao što je recimo vezivanje pertle na određeni način ili pranje zube, a druge mogu biti prilično kompleksne, kao što je recimo vožnja do posla.
Ukoliko posmatramo model našeg mozga možemo da vidimo da ima nekoliko slojeva. Spolja se nalazi neo korteks, najnoviji deo mozga koji je odgovoran za logičko razmišljanje i govor. Unutrašnja dva dela predstavljaju starije delove mozga koji su odgovorni za osećanja, ljudsko ponašanje i donošenje odluka.
U okviru ovih starijih delova mozga se nalaze primitivne, starije strukture. Ove strukture između ostalog kontrolišu automatska ponašanja kao što je disanje ili gutanje.
U okviru ovih struktura se nalazi i tkivo koje je slično tkivu koje se nalazi u mozgu riba, gmizavaca i sisara. Ovo tkivo se naziva bazalne ganglije i u njemu se čuvaju navike.
Navike nikada ne nestaju. Ona stalno ostaju u našem mozgu od onoga trenutka kada se kreiraju i upravo su smeštene u bazalnim ganglijama.
Već smo objasnili da se mozak trudi da štedi energiju. Međutim, kada bi naš mozak stalno radio na ovakvom automatizovanom režimu rada, to bi moglo da bude opasno za nas. Na primer, ne bismo primetili da se iznenada pojavljuje auto na ulici dok prelazimo ulicu.
Zbog toga naš mozak zna kada treba da uključi ovo automatsko ponašanje i kada ono treba da se završi.
Proces kreiranja navika se sastoji iz 3 faze:
Prvo se javlja okidač koji govori mozgu da pređe u automatski mod i poručuje koju naviku treba da aktivira. (Ušli smo u kuhinju ujutru čim smo se probudili)
Nakon toga se javlja rutina koja može biti fizička, mentalna ili emocionalna. (Kuvamo kafu)
Na kraju se javlja nagrada koja pomaže mogu da odredi da li ovakav sled događaja treba da pamti i u budućnosti.
Možemo reći da su navike mentalne prečice koje sa javljaju iz iskustva. (Osećaj pijenja kafe)
Navike možemo posmatrati kao neku vrstu alata koji imamo i koji možemo iskoristi da budemo efikasnije u svemu što radimo svakoga dana.
Važno je da razumemo da onog trenutka kada se formira navika, mozak prestaje da bude uključen u potpunosti u donošenje odluka.
Drugim rečima, ukoliko se svesno ne uključimo da ne odreagujemo u skladu sa navikom, ukoliko ne pronađemo novu rutinu, ponašanje će se dogoditi automatski.
Ljudi su stvorenja navike i skoro 40% naših svakodnevnih ponašanje se reealizuje kroz različite navike.
Drugim rečima navike su odličan načim da realizujemo neku vrstu lične automatizacije koja donosi brojne benefite:
Istraživanja pokazuju da čovek donosi oko 35.000 odluka svakoga dana. Sve ove odluke troše našu mentalnu energiju. Smanjujući broj odluka koje treba da donesemo tokom dana kroz realizaciju navika, oslobađamo naš mozak da može da se posveti važnijim stvarima.
Svi znamo za onu priču da se najbolje ideje javljaju kada se tuširamo. Zbog čega je to tako? Tuširanje je navika koju već imamo usađenu i naš mozak može da se fokusirana druge, kreativnije stvari.
Tuširanje traje kratak vremenski period tokom dana. Međutim, kada bismo duže vremenske periodu mogli da automatiyujemo naše ponašanje i smanjimo broj odluka koje treba da donesemo, imali bismo još više vremena da se posvetimo važnijim stvarima.
Mnogi tada i koje imamo tokom dana se mogu obaviti sa mnogo manje stresa i ya mnogo kraće vreme ukoliko ih stavimo na auto pilot i realizujemo ih kroz navike.
Kroz različite pozitivne navike možemo realizovati rituale koji će učini da budemo značajno produktivniji u svemu što radimo. Na primer navika sprovođenja jutarnjeg rituala, ili navika rada u dužim ne prekinutim vremenskim intervalima može da učini da završimo i duplo više stvari tokom dana.
==
Uvođenje dobrih navika u naš život, i lična automatizacija koja proističe iz njih može da nam pomogne da ostvarimo ciljeve u svim važnim oblastima našeg života kao što su zdravlje, odnosi, finansije ili bilo šta drugo.
Zamislite kako bi naši životi izgledali kada ne bismo morali da primoravamo sebe da provodimo fokusirano vreme sa najvažnijim osobama, ili da vežbamo redovno ili da čitamo? Šta ako bismo sve ove aktivnosti mogli da obavljamo automatski svakoga dana a da ne moramo previše da razmišljamo o tome?
Objave povezane sa temom bloga: