Kako da uštedimo vreme u budućnosti

Kako da uštedimo vreme u budućnosti

Kako da uštedimo vreme u budućnosti

O vrednosti našeg vremena verovatno ne razmišljamo dovoljno. Ono što je obično situacija jeste da ne cenimo previše naše vreme u budućnosti i da olako odlažemo obaveze sa idejom da ćemo ih realizovati nekada kasnije. Dodatno, bez previše razmišljanja prihvatamo obaveze u budućnosti ne razumevajući da se na taj način u određenom smislu zadužujemo i kreiramo situaciju gde ćemo imati manje vremena kasnije.

Koliko vredi naše vreme sada i u budućnosti


Jedna od stvari koju često ne razumemo jeste koliko vredi naše vreme u ovom trenutku i koliko može da vredi u budućnosti. Ukoliko se stalno unapređujemo, razvijamo nove veštine i postajemo bolji iz dana u dan, naše vreme će vredeti više u budućnosti u odnosu na to koliko vredi danas. 
Šta ovo znači?
Ovo znači da sve stvari koje možemo da uradimo u nekom ranijem vremenskom trenutku, ne treba da odlažemo, jer će nam biti vremenski “skuplje” u budućnosti. 

Kako možemo da uštedimo vreme u budućnosti


Vreme u budućnosti možemo da uštedimo na najmanje 3 načina:

#1. Planiranje 


Brajan Trejsi u klasiku produktivnosti “Pojedu tu žabu” govori o značaju planiranja:
“Dobra vest je ta da svaki minut proveden u planiranju štedi čak deset minuta u izvršenju zadatka. Potrebno vam je samo oko 10 do 12 minuta da isplanirate svoj dan, ali ovo malo ulaganje vremena će vam uštedeti čak i do 2 sata tokom dana …”
Možemo planirati na različitim vremenskim nivoima, a najbolje je ako u svakom trenutku imamo aktuelne sledeće planove:

  • Ciljevi (godišnji plan)
  • Kvartalni plan
  • Nedeljni plan
  • Dnevni plan

Osim planova koje treba da imamo za određeni vremenski period, treba da imamo i planove kako da realizujemo pojedine projekte. Ovo mogu biti prethodno pripremljeni šablone koje možemo koristiti ili jednostavno pregled svih stvari koje treba da završimo kako bismo realizovali projekat. U određenom trenutku nam možda neće biti jasni svi koraci do kraja, gde onda treba da ispišemno korake koje znamo u tom trenutku i naravno počnemo da radimo na njima.

#2. Pripremanje unapred


Postoje mnoge stvari koje možemo da pripremimo unapred kako bismo ih iskoristiti u nekom kasnijem trenutku. Ovo se može odnositi na različite vrste šablona koje možemo koristiti kada god su nam potrebni, ali i korišćenje različitih vrsta alata kao što je mogućnost zakazivanja slanja napisanog email-a u određeno vreme ili zakazivanja postavljanja objava na društvenim mrežama. 
Pripema unapred ima brojne prednosti a neke od njih su:

  • Na stvarima radimo onog trenutka kada nemamo blizak vremenski rok što može da učini da radimo sa manje stresa i da radimo kvalitetnije
  • S obzirom da stvari radimo unapred smanjujemo mogućnost javljanja greške
  • Znatno povećavamo verovatnoću da ćemo zaista i uraditi određenu stvar jer je radimo u sadašnjem trenutku za razliku od nekog budućeg trenutka kada se može poijaviti neka važnija obaveza koje će učiniti da ipak to ne uradimo

U nastavku je nekoliko konkretnih praktičnih primera kako možemo pripremiti stvari unapred:

  • Kreiranje višestrukih potpisa u email-u koje možemo koristiti kao odgovore na česte situacije. Postoje poslovne situacije koje se često ponavljaju kao što su: pismo zahvalnosti za dogovor, email kojim zakazujemo sastanaka, zahvalnost nakon održanog sastanka, odbijanje ili prihvatanje predloga za saradnju i slično. U ovakvim situacijama verovatno je sadržaj svakog email-a koji pošaljemo 80% isti. Zbog čega ne bismo odgovore na sve ove tipske situacije sačuvali kao različite potpise u email-u i onda ih koristili prema potrebi i uštedeli dosta vremena. 
  • Kreiranje email-ova unapred i zakazivanje njhovog slanja za određeni vremenski period. Možda treba da u 9 ujutru pošaljemo email klijentu. Mnogo je bolje, ako možemo da sadrćaj emaila napišemo prethodnki dan, sve proverimo i podesimo u email klijentu da se email pošalje u predviđeno vreme sledećeg dana.
  • Kreiranje šablona za najčešće kreirana dokumenta. Možda imamo nekoliko tipskih ponuda koje kreiramo za klijente. U ovakvim situacijama možemo napraviti ove tipske ponude unapred i onda samo unositi podatke za klijente i dodavati ili menjati stvari ukoliko je potrebno. 

#3. Odbijanje obaveza


Džems Klir, pisac “Atomskih navika” kaće:
“Nemoj praviti vremenski dug. Nemoj trošiti slobodno vreme koje nisi zaradio.”
Svako od nas ima tendenciju da prihvata obaveze u budućnosti, posebno ako su one u nekom kasnijem vremenskom intervalu. Na primer, neko nam zakaže određenu obavezu za mesec dana i mi je prihvatimo jer u tom trenutku smatramo da je obaveza dovoljno daleko da ćemo moći da se organizujemo i ispunimo je, što najčešće nije slučaj. 
Postoje različiti načini na koje možemo da NE KREIRAMO ovakve vremenske dugove a neki od njih su:

  • Odlučimo da određene obaveze ne prihvatamo. Na primer, možemo doneti odluku da ne prihvatamo pozive na kafu od nepoznatih ljudi gde ne postoji jasan razlog zbog čega bi se videli sa njima. Druga situacija može da bude da odlučimo da nećemo da prihvatamo poslove koji su ispod određene cene i da budemo hrabri da u tome i istrajemo
  • Odlućimo da delegiramo određene obaveze na druge.  Ukoliko znamo koliko vredi naše vreme možemo jednostavno odlučiti da delegirame razne stvari drugima koji to mogu da urade bolje od nas a čija satnica vredi manje od naše. 
  • Postanemo svesni da je sve što radimo neka vrsta odricanja. Ukoliko nečemu kažemo DA, nečemu drugome smo rekli NE. Treba da budemo svesni u trenutku prihvatanja određene obaveze da nekoj srugoj obavezi kažemo NE. Tako da ukoliko prihvatimo da odemo na ručak sa nekim prijateljem to znači da smo rekli NE vremenu koje možemo da provedemo sa našom decom ili vremenu koje možemo posvetiti na radu na nekom važnom životnom projektu. 

==
Poštovanje svog vremena u budućnosti može da nam pomogne da više važnih stvari uradimo u vremenui koje je pred nama i ostvarimo naše ciljeve. Međutim, često u trenutku nismo svesni koliko nam je bitno vreme koje je tek pred nama, i zbog toga se nađemo u situaciji da ga potrošimo unapred i na taj način kreiramo vremenski dug koji onda teško otplaćujemo kada dođe vreme za to.  Umesto togas treba u svakom trenutku da se trudim da štedimo buduće vreme i onda ga koristimo na najbolji mogući način kada dođe vreme za to. 

Objave poveza sa temom ovog bloga: